Da elaboriram Nađinu i moju fantaziju o otvorenim kolibama-skloništima.

Radi se o mreži prenoćišta lociranih u ruralnim krajevima Srbije, u vidu skromnih koliba ili doslovno skloništa, čije bi korišćenje bilo besplatno za sve, a čiji je cilj da podstaknu boravak u prirodi, kao i bolje upoznavanje lokaliteta, kulture itd. Nazvane “reset kolibe” jer nam je danas često potreban takav “reset” od dnevnih obaveza, buke, grada…

Kolibe, izgrađene od lokalnih materijala, opremljene samo najosnovnijim elementima, bez struje i tekuće vode, pored toga što bi pružile prenoćište za dvoje do četvoro ljudi, mogle bi biti i okosnica neke vrste edukacije ili meditacije, kroz izbor knjiga za čitanje koje bi bile dostupne. Podsticaj bi bio naročito usmeren ka interakciji sa lokalnim ambijentom, upoznavanjem flore i faune i slično.

Same kolibe, u zavisnosti od terena i koncepta prenoćišta, mogle bi biti prave kolibe, za četvoro ljudi komotno, ali bi moglo da se radi i o najprostijim skloništima, koja takođe mogu izgledati atraktivno a pružati dovoljno komfora.

Primer kolibe: http://cabinporn.com/post/51934349630/cabin-in-tyrolean-alps-near-the-achensee Jednostavno sklonište je ovo sa slike: http://cabinporn.com/post/48568484057/the-kristina-forest-hut-at-kolarbyn-eco-lodge ili malo složenija varijanta: http://cabinporn.com/post/51758872489/shelter-in-fludir-iceland-contributed-by-helen

Skloništa bi gotovo sigurno bila trosezonska, na pojedinim mestima i samo letnja. Tamo gde uslovi dozvoljavaju i gde ima smisla, može se napraviti i sklonište na drvetu, nalik ovom: http://cabinporn.com/post/52711408779/one-of-four-bothies-hidden-in-remote-ireland-see Jasno je da to pruža fantastične uslove za osmatranje prirode, ali i za potpuno nov doživljaj boravka u prirodi.

Elementi unutar smeštaja bi bili dovoljni za prenoćište i osnovni boravak: jednostavan krevet ili slamarica, sto i stolica, furuna, polica sa knjigama i par polica za razne druge elemente.

Korišćenje bi bilo besplatno, potencijalno sa rezervacijom, mada bi to uvelo dodatni organizacioni problem.

Problem sa krađom se naravno ne može u potpunosti prevazići, osim delimično tako što će elementi biti second-hand iz obližnjeg sela, takvi da se ne mogu prodati za ikakve realne pare; odsustvo bilo čega nepotrebnog ili “egzotičnog” što neko od lokalaca već nema.

Naravno, postavlja se pitanje ko bi to finansirao. Verujem da bi se našli fondovi ili grupe/pojedinci. Manje komplikovane strukture ne mogu mnogo da koštaju. Najveći problem je obezbeđivanje parčeta zemljišta, ako se uzme u obzir često komplikovano imovinsko stanje, neuknjiženost itd. Možda neki vid rente na X godina? Potrebno je obezbediti i radnike, urediti prilaz, uraditi obeležavanje puta, raditi na veb sajtu, promociji…

Kao što rekoh, to je čisto maštarija, ali sam morao da je stavim “na papir”. Verovatno mnoge stvari nisu ni blizu realnog, ali ko zna!

Više fotografija ovog divnog “najprimitivnijeg hotela Švedske” pogledajte ovde: http://ihuvudetpa.elvaelva.se/resa/sverige/227-kolarbyn. © Sofija Torebo Strindlund

Pogledajte i ovaj post na Fejsbuku.